Zbog zapaženih ostvarenih rezultata, kompanija Nikša Agrar iz Kljajićeva je imala priliku još jednom da svoje znanje, mišljenja podeli sa širokim auditorijumom kroz jednu sjajnu emisiju iz koje isečak se može videti i u dnevniku Radio Televizije Vojvodine. Tema je bila gajenje, prinosi i žetva suncokreta, koja je u punom jeku, ali i druge teme vezane za poljoprivrednu proizvodnju.
Kalendar podsticaja za 2026. godinu
📅 Kalendar podsticaja za 2026. godinu – planiranje bez neizvesnosti
Ministarstvo je objavilo Kalendar svih podsticaja za 2026. godinu, čime je napravljen važan korak ka predvidljivijoj i stabilnijoj agrarnoj politici.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede po prvi put je jasno definisalo kada i koje mere podrške poljoprivrednici mogu da očekuju tokom cele godine.
Ovaj kalendar nije samo informacija – to je alat za planiranje.
Omogućava vam da unapred uskladite:
- setvu i proizvodne cikluse
- ulaganja u mehanizaciju, opremu i preradu
- stočarsku i organsku proizvodnju
- finansijske tokove i investicione odluke
Javni pozivi su vremenski raspoređeni tokom godine, u skladu sa realnim potrebama proizvodnje, što znači manje neizvesnosti, više kontrole i bolju iskorišćenost podsticaja.
👉 Kao vaš partner, Nikša Agrar želi da budete pravovremeno informisani i da nijednu meru podrške ne propustite.
📥 Kalendar podsticaja za 2026. godinu možete preuzeti direktno ovde
Planirajte na vreme. Iskoristite ono što vam pripada.
Nikša Agrar – uz vas, korak ispred sezone.
Novost preuzeta sa sajta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kukuruz ponovo u fokusu tržišta
Kukuruz ponovo u fokusu tržišta: blagi cenovni oporavak u sezoni punoj izazova
Tokom protekle nedelje, robno-berzansko tržište u Srbiji karakterisala je pojačana dinamika u odnosu ponude i tražnje, ali i izražen nesklad u cenovnim očekivanjima između prodavaca i kupaca. Upravo ta razlika, uz različite paritete isporuke, dovela je do smanjenog obima trgovanja. Preko Produktne berze Novi Sad prometovano je ukupno 1.621 tona robe, u finansijskoj vrednosti od 45,7 miliona dinara.
Iako je ukupni promet bio skromniji, kukuruz je ponovo zauzeo centralno mesto, kako po interesovanju učesnika, tako i po cenovnim kretanjima.
Kukuruz: stabilna tražnja i signal rasta cene
Na tržištu kukuruza zaključen je veći broj berzanskih ugovora u cenovnom rasponu od 21,00 do 21,50 din/kg bez PDV-a, u zavisnosti od rezultata analize na aflatoksin. Ponderisana cena iznosila je 21,06 din/kg bez PDV-a, što predstavlja rast od 2,58% u odnosu na prethodni uporedivi period.
Sa strane ponude beležene su česte oscilacije – kako u ponuđenim količinama, tako i u cenama, dok je tražnja bila znatno stabilnija, uz tek blage korekcije tokom nedelje. Ovakvo ponašanje tržišta jasno pokazuje da kupci i dalje imaju potrebu za kukuruzom, ali su oprezni u pogledu cene i kvaliteta.
Slabija sezona proizvodnje: manji prinosi i dugoročan trend pada
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, kukuruz je ove godine u Srbiji požnjeven sa oko 961.000 hektara, uz prosečan prinos od približno 4,6 t/ha. To je znatno ispod rezultata iz rekordnih godina koje su bile česte u prethodnoj deceniji.
Sve više pokazatelja upućuje na to da je 2025. godina jedna od slabijih sezona, sa ukupnom proizvodnjom koja se opasno približava minimalnim domaćim potrebama. Ako se sagleda širi vremenski okvir, postaje jasno da ovo nije izolovan slučaj — Srbija je u poslednjih deset godina izgubila gotovo trećinu proizvodnje kukuruza.
Razlozi su višeslojni: klimatske promene, česte suše, nestabilni ekonomski uslovi, ali i promenjena struktura setve i ulaganja u proizvodnju.
Od ekstremne suše do rekordnog roda – pa opet nazad
Poslednje godine bile su izrazito promenljive. Suša iz 2022. godine ostavila je snažne posledice, jer je dugotrajan nedostatak padavina drastično umanjio prinose širom zemlje.
Nasuprot tome, sezona 2023/24. donela je znatno povoljnije agroklimatske uslove, pa je proizvodnja kukuruza dostigla oko 6,8 miliona tona, što je svrstava među najuspešnije u poslednjih deset godina.
Međutim, pozitivan trend nije potrajao. Ovogodišnji pad vratio je proizvodnju na nivo znatno ispod višegodišnjeg proseka, što se već reflektuje na tržišna očekivanja i kretanje cena.
Pšenica i soja: tiše tržište, ali važni signali
Na tržištu pšenice, početkom nedelje zabeležena je jača tražnja u odnosu na ponudu, uz više cenovne zahteve prodavaca. Kako je nedelja odmicala, ponuda se povećavala, dok je interesovanje kupaca slabilo, uz orijentaciju ka manjim količinama i nižim cenama. Trgovalo se pšenicom sa sadržajem proteina od 11 do 14%, dok je tražnja bila dominantno usmerena na kvalitet od 11–12% proteina. Zaključeni ugovori kretali su se u rasponu od 20,00 do 20,20 din/kg bez PDV-a, uz minimalan rast cene.
Soja je, sa druge strane, bila obeležena izuzetno slabom ponudom. Nezadovoljstvo trenutnim cenovnim nivoom dovelo je do smanjene aktivnosti ponuđača, pa je tokom cele nedelje zaključen tek jedan berzanski ugovor po ceni od 48,50 din/kg bez PDV-a, što predstavlja pad u odnosu na prethodna trgovanja.
Zaključak: kukuruz nosi tržište, ali traži i diverzitet
Blagi rast cene kukuruza u protekloj nedelji predstavlja signal stabilne tražnje, ali ne i dugoročne sigurnosti. Smanjeni prinosi, izražene klimatske oscilacije i neizvesnost pred naredne sezone zahtevaju oprez i pažljivo planiranje, kako proizvođača, tako i otkupljivača.
U Nikša Agrar kontinuirano pratimo kretanja na domaćem i regionalnom tržištu žitarica, sa ciljem da svojim klijentima obezbedimo pravovremene informacije, pouzdane savete i najbolje moguće tržišne uslove. Ukoliko imate pitanja u vezi sa predstojećom setvom, planiranjem proizvodnje, plasmanom robe ili obezbeđivanjem optimalnih cenovnih pozicija, naš tim vam stoji na raspolaganju. Pravovremenim odlukama i dobrim informacijama moguće je biti korak ispred tržišta — slobodno nas kontaktirajte i oslonite se na iskustvo i stručnost Nikša Agrar tima.
Izvori: Produktna berza, Agromedia, Freepik i drugi.
Gostovanje u emisiji Otkos
Naš direktor firme Miloš Nikšić je pre nekoliko dana bio gost u emisiji Otkos, koja zaista po nama želi da svojim gledaocima približi poljoprivredu na jedan objektivan i lep način. Pričali smo dugo, na sve teme, o izazovima, uspesima, budućim planovima i mnogo toga drugog. Celu emisiju možete pogledati na linku ispod, a premotavši na 01:11 minuta ( jedan sat i jedanaest minuta ) , možete odmah doći na deo našeg gostovanja ispre firme Nikša Agrar.
Međuredna kultivacija važna mera nege prolećnih useva
Međurednom kultivacijom uništavamo korove, rastresamo površinski sloj i razbijamo pokoricu.
Međuredna kultivacija (špartanje) je mera nege prolećnih useva, čiji se značaj često veže samo za dodatno uništavanje korova na koje nisu delovali herbicidi ili su naknadno ponikli.
Međurednom obradom pored uništavanja korova vrši se razbijanje pokorice i rastresanje površinskog sloja zemljišta.
Velike količine padavina utiču na pojavu korova u usevima zasejanim tokom proleća ali i na stvaranje pokorice.
Pokorica otežava ili sprečava nicanje biljaka, pogoršava uslove za rast i smanjuje prinose.
Stvaranjem rastresitog površinskog sloja smanjuje se isparavanje vode iz dubljih slojeva i omogućava bolje čuvanje vlage u zemljištu.
Obezbeđivanjem bolje provetrenosti zemljišta intenziviraju se aktivnosti zemljišnih mikroorganizama, čime se povećava mineralizacija organske materije iz humusa i organskih ostataka preduseva i bolje iskorišćavaju primenjena đubriva.
Broj i razmak između kultiviranja zavise od zakorovljenosti, tipa zemljišta i vremenskih prilika.
Dubina kultiviranja i širina zaštitne zone (širina neobrađene trake zemljišta oko reda), mora biti prilagođena usevu i njegovom uzrastu kako se ne bi oštetili koren ili stablo biljaka.
Sa porastom biljaka, širina zaštitne zone se povećava, a dubina prodiranja radnih organa smanjuje.
Prilikom kultiviranja kada su biljke u nižim fazama razvoja brzina kretanja treba da je 6 km/h, kako ne bi došlo do zatrpavanja mladih biljaka.
“Provetravanjem” kod soje, poboljšava se rad kvržičnih bakterija na korenu i usvajane azota, što utiče na povećanje prinosa.
Može se kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“.
Kultivacija se može obavljati sve dok traktor sa kultivatorom ne počne da ugrožava usev (zbog njegove visine) svojim kretanjem po njivi.
Dobar kvalitet međurednog kultiviranja se postiže ako se vodi računa da korov ne preraste, zemljište ne sme biti previše vlažno, dubina rada mora biti ravnomerna, zemljište nakon rada mora ostati što ravnije, jer se time smanjuje površina isparavanja.
Međuredno kultiviranje je veoma važna i nezamenljiva mera nege i ukoliko se pravilno izvodi može imati značajan uticaj na prinose gajenih biljaka.
Tekst je autorsko pravo Ivana Vasilijić, dipl. inž. ratarstva PSS Zrenjanin sva prava zadržavaju autor i POLJOSFERA